| Idem s njim, nijemo kroz grad
| Я йду з ним, мовчки містом
|
| Cini se sve je k’o nekad
| Все ніби так, як було
|
| Al' osjecam u dubini srca svog
| Але я відчуваю в глибині свого серця
|
| Da nije isti
| Що це не те саме
|
| Njegove kretnje ja ne poznajem
| Я не знаю його рухів
|
| Njegove kretnje, ne, ne, ne, ja ne poznajem
| Його рухи, ні, ні, ні, я не знаю
|
| Korak taj, brzi no prije
| Крок за кроком, швидше, ніж раніше
|
| Stisak ruke, nista ne krije
| Рукостискання, він нічого не приховує
|
| U ocima koje volim gdje je sjaj
| В очах я люблю, де сяйво
|
| Taj sjaj njezan
| Це сяйво ніжне
|
| Skloniste moje, oduvijek je zaklon moj
| Мій притулок, мій притулок завжди був моїм
|
| Zar su to ruke sto su me stitile?
| Це ті руки, які мене захищали?
|
| Pratim njegov pogled
| Стежу за його поглядом
|
| Al' niceg se ne sjeca on
| Але він нічого не пам’ятає
|
| Ni stola, ni kavane
| Ні стільців, ні кафе
|
| A bila je drugi nas dom
| І вона була нашою другою домівкою
|
| Kupuje mi pet karanfila, zaboravlja da nevolim ih ja
| Купує мені п’ять гвоздик, забуває, що я їх не люблю
|
| Na trenutak sapnu drugo ime, ja protrnuh sva
| На мить вони прошепотіли інше ім’я, і я все це потряс
|
| Pratim njegov korak
| Я йду його слідами
|
| On ide kamo i svi
| Він йде туди, куди всі йдуть
|
| Nezna vise stazu
| Він уже не знає шляху
|
| Kojom smo setali mi
| Якою ми йшли
|
| Nudi mi viski sa ledom
| Він пропонує мені віскі з льодом
|
| A nikad nisam pila ja
| І я ніколи не пив
|
| Nudi sve, a ne shvaca, to sto zelim, da ne zna da mi da
| Він пропонує все, але він не розуміє, чого я хочу, що він не знає, як мені це дати
|
| Idem s njim, nijemo kroz grad
| Я йду з ним, мовчки містом
|
| Cini se, sve je k’o nekad
| Все ніби так, як було
|
| Al' osjecam u dubini srca svog
| Але я відчуваю в глибині свого серця
|
| Da nije isti
| Що це не те саме
|
| Njega ja vise ne, ne, ne prepoznajem
| Я його більше не впізнаю, ні, не впізнаю
|
| Covjeka tog ja ne poznajem | Я не знаю того чоловіка |