| Na stolu kafa od juče i stare novine
| Вчорашня кава і старі газети на столі
|
| Kutije loših cigara redam k’o domine
| Я розкладаю коробки поганих сигар, як доміно
|
| A ti fališ mi i noć i dan
| І я сумую за тобою вдень і вночі
|
| Bez tebe, znaj, k’o gumicom sam obrisan
| Без тебе, знаєш, я стерся, як ластик
|
| Slomljena sraste kost, možeš da hodaš bos kroz vatru ponovo
| Зростає зламана кістка, знову можна босоніж по вогню
|
| Na koži ožiljci, redom izbljede svi, prođu vremenom
| На шкірі шрами, все по черзі згасають, з часом проходять
|
| Sve što me povrijedi mogu da pobijedim
| Все, що мені боляче, я можу перемогти
|
| Al' samo tebe ne jer ovo srce slomljeno zauvijek ostaje
| Але не тільки ти, бо це розбите серце залишається назавжди
|
| Sama u četiri zida, plaši me prazan stan
| Одна в чотирьох стінах мене лякає порожня квартира
|
| Na listu starog papira lice ti nacrtam
| Я малюю твоє обличчя на аркуші старого паперу
|
| A ti fališ mi i noć i dan
| І я сумую за тобою вдень і вночі
|
| Bez tebe, znaj, ne dišem i ne spavam
| Без тебе, знаєш, я не можу ні дихати, ні спати
|
| Slomljena sraste kost, možeš da hodaš bos kroz vatru ponovo
| Зростає зламана кістка, знову можна босоніж по вогню
|
| Na koži ožiljci, redom izbljede svi, prođu vremenom
| На шкірі шрами, все по черзі згасають, з часом проходять
|
| Sve što me povrijedi mogu da pobijedim
| Все, що мені боляче, я можу перемогти
|
| Al' samo tebe ne jer ovo srce slomljeno zauvijek ostaje
| Але не тільки ти, бо це розбите серце залишається назавжди
|
| Zauvijek ostaje
| Це залишається назавжди
|
| Slomljena sraste kost, možeš da hodaš bos kroz vatru ponovo
| Зростає зламана кістка, знову можна босоніж по вогню
|
| Na koži ožiljci, redom izbljede svi, prođu vremenom
| На шкірі шрами, все по черзі згасають, з часом проходять
|
| Sve što me povrijedi mogu da pobijedim
| Все, що мені боляче, я можу перемогти
|
| Al' samo tebe ne jer ovo srce slomljeno zauvijek ostaje | Але не тільки ти, бо це розбите серце залишається назавжди |